Poslovna etika i biznis
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11

Mit o amoralnom biznisu
Mit o amoralnom biznisu izrazava popularno, opšterašireno gledanje na američki biznis. Prema mitu biznis i ljudi u biznisu ne mare izirčito za etiku.. Prema mitu poslovni ljudi postupaju neetično ne zato što zude da nanesu zlo već prosto zato što zele da ostvare dobit a pri tom zanemaruju neke od posledica svog delanja. Mit o amoralnom biznisu predstavlja ne samo način na koji mnogi ljudi u poslovnom svetu
i izvan njega danas shvataju biznis već i način na koji bi mnogi voleli da ga i dalje shvataju. Na slom mita o amoralnom biznisu ukazuju tri prilično očite stvari: izveštavanje o skandalima i prateća javna reakcija na ove izveštaje, obrazovanje javnih grupa kao što su ekolozi i pokret potrošača, zainteresovanost biznisa za etiku koja se iskazuje konferencijama, napisima u novinama i časopisima i razvijanjem korporacijskih pravila etičkog ponašanja i etičkih programa. Otkrivanje slučajeva korupcije i mita ne bi bila nikakva novost.
Američki sistem poslovnih vrednosti
nejednakost je ugradjena u njegovu osnovu.. Druge dve vrednosti američkog poslovnog sistema jesu pragmatičnost i efikasnost. Neki tumači karakterišu američki sistem kao materijalističan i moralno mekušan. Američki sistem poslovnih vrednosti je sledstveno mešavina dobra i zla.
Odnos biznisa i morala
Moralna pozadina biznisa
Biznis pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje bi bio nemoguć. Kad bi se svi uključeni u biznis – kupci, prodavci, proizvodjači, uprava, radnici i potrošači – ponašali nemoralno li čak amoralno, poslovna delatnost bi se uskoro zaustavila. Cilj poslovne etike nije nuzno promena ma čijih moralnih ubedjenja, već oslanjanje na njih.
Temelj svojine
Pitanje svojine moze se posmatrati i sa gledišta morala koliko i sa stanovišta zakonitosti. Ko poseduje prirodu? Dzon Lock je tvrdio da je svakome dopušteno da koristi ono što priroda nudi. On to sme da prisvoji ako moze da ga koristi, i ako drugim ljudima ostane isti toliki i isto tako dobar deo za korišćenje. Osam postotaka čovečanstva koristi 40% prirodnih bogatstava zemlje, preostala 92 postotka ih pita kakva prava imaju da tako postupaju. Prebacivanje izvesnog dela bogatstva u SAD – u se postize pre svega kroz oporezivanje. Tako je poreska politika jedan od načina prebacivanja svojine – odnosno novca – od jedne osobe ili grupe drugoj.
Biznis biznisa
U SAD – u zakoni regulišu uslove rada, štiti decu, sprečavaju monopolostičku praksu i čuva okruzenje. Ta su pravila često predstavljala moralne obzire samih amerikanaca Uloga koja se daje biznisu istovremeno postavlja i granice kao njegovoj pravoj delatnosti tako i onom što nije socijalno podnošljivo. Te granice postavljaju sam biznis ili oni koji ga vode, čak i ako se neki od njih ponašaju kao da je tako. Ograničenja i zahtevi koje društvo nameće biznisu često je moralne prirode. Biznis moze da

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]